beats by dre cheap

.

ja mogu da vidim kapljice sunca na površini tvoje duše. znam kuda se krećeš i kojom udaljenom spiralom mi dolaziš. preskačeš tačke. upadaš u rupe. stilovi stare grčke propadam  vrste renesansnih stolica šta si rekao jesam slušala sam te hajd ponovi propadam. piši dugo i iskreno o onome što boli. introvertima su podražaji jači i treba im više samoće. ja vidim više od tebe i razmišljanje je šesto čulo. mora da je jako teško biti s nekim tako melanholičnim ko brine o svemu. izgubila sam godinu dana na ovo. izgubila sam dan za danom borbe i blokiranja i popuštanja. izgubila sam cijeli vikend budućnosti napućenih usana i poremećenih hormona i gledajući udalj. tako mi vremena. sve ide dublje i boli više i boli duže. taj tvoj put traži mnogo odricanja. sve mi se ulijeva u oči i pravi kolutove dima, duša mi je obješena na ljuljačku dana i to klatno se slobodno njiše kroz praznu ja. nisam nikada razmišljao o samoubistvu, it's a daydream of mine but what if i die. još ne vidim za što je ovo bilo dobro. ni zašto me tako utuklo, raspolovilo, presložilo i strogo beskompromisno ispitalo o svakoj tezi identiteta. ni zašto. naježim se od zvuka četa. već sutra sve će biti spam, ljudi ispunjavaju prostor svojim beznačajnim zujanjem, ekstrovertnim frivolnostima, hiperprodukcijom. mora da je teško hodati pored nekoga tako melanholičnog ko brine o svemu. neću prema gradu, iću skroz okolo, ne mogu te jer me ne možeš jer ne mogu. začepili su mi se ulazi na zglobovima i ništa više ne titra i ne struji. ovaj grad mi svaki dan oduzme pedeset bodova dostojanstva. ustaješ u robovsko vrijeme da pješačiš ledom do betonske kante. i tuga je samo ciklus. i nekome je teže. navukla mi se vlaga u glavu, ne mogu ja ovim tempom. u rimu budi rimljanin, ja nemam energije za ovaj valjak semestra što mi je prešao preko kičme ni za glasno raspoložene ni za konfekcijske trideove ni za sadističkog organizovanog gimnastika ujutro generala koji mi je jedna strana mozga. lijeva ili desna, nije bitno, nijedna ne radi i uostalom sve su to gluposti pop psihologije i drkanja po njuz fidu. postavi samo jedno pitanje i podesi na zujanje. čeprkam i tražim korijen ovog poluživota, na svjesnu okrutnost toliko se brzo povučem u sebe da možeš čuti zvuk usisavanja. mora da je teško biti neko tako melanholičan ko brine o svemu. stvarati i njegovati senzibilitetom, poštovati duhove mjesta, sve degradirano ispolirati i projektovati kroz presjek. i tuga je samo ciklus. i nekome je teže. i tamo iza, preko i duboko svira muzika univerzuma.

[IMG]http://i63.tinypic.com/2z6zbbn.jpg[/IMG]

Raskecani sekreti uma
http://faker.blogger.ba
09/01/2017 18:36